Bavarsko pecivo – recept kao iz pekare

Ovo pecivo inače obožavam, no…malo mi tu pekari prave smetnju sa nekom ogromnom cenom po pecivu. Tako da…baš me je obradovao mangup neki dan kada mi je poslao link do recepta za isto. Nisam se ni setila da ga potražim sama. Od tada, dva puta sam pravila i polagacko sklapam kockice koja varijanta oblikovanja mi više odgovara. Nauka je u tome da se ovo pecivo pre pečenja kuva u vodi sa soda bikarbonom?!!! Zanimljivo!

U originalnom receptu (odakle ja krećem, a autorka u istom kreće od još originalnijeg…pa tako redom…) su oblikovane male, kratke a debele kiflice 🙂 ili sam barem ja dobila takve prateći uputstvo. Onda sam ja smislila da napravim duže, što opet nije loše, no…pravi male probleme kada se vade iz vode…jer jako i mnogo 😉 teže da se raspadnu prilikom vadjenja. Najuspeliji poduhvat napravila sam sa perecima 🙂 i najoriginalnije izgledaju. Ispričaću vam sve varijante, pa kako ko voli 🙂 E da…nedostajala mi je krupna so kako bi efekat bio potpun…no, šta je tu je, valja i bez toga, sa običnom solju. I još, u receptu odakle sam ja pošla, korišten je sveži kvasac, a u onom originalnijem suvi kvasac. Ja se ipak odlučih za suvi…pošto sam primetila da mi se manje oseti  kvasac u testu kada stavim suvi. To već, kako ko voli i kako je ko navikao.

Evo recepta (ovo je simpla tura, ja sam pravila duplu):

1 kesica suvog kvasca (ili pola pakovanja svežeg)
2 kašikice šećera
4 i ¼ šolje brašna (to mu dodje kod mene 450 gr)(šolja 2,4 dcl)
1 i ¼ šolje tople vode
2 kašikice soli
3 kašike otopljenog putera (ne margarin, baš puter)

Za kuvanje:

1 l ključale vode
3 kašike soda bikarbone (može 2 kesice)

Još:

Krupna so za posipanje

Napomena: što se tiče vode za kuvanje, ne mora se udvostručiti za duplu porciju, ali nije zgoreg malo povećati količinu, pošto voda ispari u toku kuvanja, pa neće biti dovoljno za svu količinu testa.

Brašno pomešamo sa suvim kvascem  //ako koristimo sveži – isti rastopimo u toploj vodi u kojoj smo prethodno razmutili šećer i ostavimo da nadodje//, dodamo šećer, so. Nalijemo toplu vodu i mesimo rukom u činiji dok ne dobijemo „neku“ masu. Kada se donekle to skupilo u grudvicu, izvadimo i mesimo na čistoj dasci. Tako je lakše i dobro se umesi. Mesimo sve dok ne postane glatko.

Onda rastopimo puter, testo stavimo u čistu posudu, nalijemo puter na testo i opet mesimo dok se ne ujednači masa. Ovaj deo se mesi…onako…zanimljivo, dosta je teško dok se taj puter ne uvuče redovno u testo…ali, kada mu to podje za rukom 🙂 testo bude divno i nimalo lepljivo. Onda ga možemo ponovo izvaditi iz činije i mesiti na čistoj dasci sve dok ne bude potpuno glatko.

Dok su nam ruke od putera, iskoristimo ih da namažemo činiju u kojoj će se dizati testo. Kada je testo spremno, stavimo ga u tu činiju, prekrijemo krpom i ostavimo sat vremena da odmara na toplom, umotano u neko ćebence ili slično.

Nakon stajanja, testo oblikujemo. Nije potrebno pobrašnaviti dasku, barem ja ni jednom nisam. Testo, kažu, treba izlupati od vazduha. Dakle,  puknemo ga na dasku i punom šakom udaramo (zamislimo već nekog pod istom).

Prvi put sam pravila kiflice kako je objašnjeno: od celog testa, razvijemo deblji krug, par centimetara visok, isečemo na 16 delova i uvijamo kiflice. Ovaj put sam ja, moju duplu porciju, podelila na tri dela, od dva sam pravila kiflice od trećeg perece.

Razvila sam krugove (ona 2 za kiflice) tanko, svaki podelila na 8 delova i uvijala kiflice onako…guriškajući ih rukom, rolajući. Imala sam viziju da deca mogu raseći kiflice i namazati ih eurokremom n.pr.

Onaj treći deo testa, podelila sam na šest jufkica, koje sam dobro i nadugačko istanjila i uvijala u oblik pereca, što sam pokušala objasniti na slici.

Tako oblikovano testo, stavi se u frižider na pola sata – sat. Pred kraj, stavimo 1l vode da se prokuva, kada prokuva, umešamo soda bikarbonu. Takodje, odmah pripremimo tepsije tako što samo stavimo papir za pečenje na dno.

Peciva stavljamo na po 30 sekundi (malo brojite u sebi, barem sam ja tako 🙂 ) i odmah zatim, vadimo peciva na papir u tepsiji. Savet: nemojte stavljati mnogo peciva odjednom, teže ih je na vreme vaditi, pa još ako su ovako dugačke kiflice kao moje, katastrofa 😉 . Najbolje je vaditi sa neke 2 „alatke“ kako se ne bi raspalo u komade.

Najlakše za kuvanje i vadjenje su bile one male, debele kiflice i pereci, oni su izgledali odlično i lako su se vadili iz vode, bez da krenu u pohode raspadanja.

Kada smo svo pecivo skuvali (ako je dupla porcija…onda to potraje i bude tu dosta tepsija…), posolimo ga ako imamo krupne soli, ako nemamo, može i obična.

Pečemo na 200°C 20 minuta i to je to, služimo ih i uživamo 🙂