Par reči za uvod, slobodno skočite do recepta, ovo je onako,
meni za dušu…
Onomad sam se udala u kuću u kojoj se Božić slavio 7. januara. Prihvatila sam i taj Božić. Sve je to naše 🙂 Moja su deca krštena u pravoslavnoj crkvi, po ocu, a ja u katoličkoj (i po ocu i po majci 😉 ). Meni je sve to ok. Ja sam od onih koji ne biraju, samo da smo dobri 🙂 , da se volimo i da se poštujemo.
Onda smo se malo razveli. Ostadosmo deca i ja, malo ‘vaki, malo onaki 😀 Šta nam fali? Onda nam se priključio Dejan, pa smo sad 50/50 😀 Još uvek, Badnji dan i Božić proslavljamo kod Kraljice Majke i TateMiMog i tako će biti sve dok oni to mogu i žele. Za mene je to pravi osećaj Božića.
7. januara je Božić mojoj deci. Još uvek ga ne pravimo kod nas. Mislim da ćemo ga slaviti kada više ne budu imali gde otići 🙁 Baka je otišla na neki drugi svet 🙁 Ostao je deda. Sam. Otac je…tamo negde, sa nekom drugom porodicom…
Kada su se deca rodila, tada je još njihova prabaka bila živa. E, to je bilo ono pravo. Kuća pod šumom, smederevac u maloj kuhinji, krevet takodje, voda za sudove se podgreva na smederevcu, baka, onako pogurena, sedi ispred njega i loži. Pa onda, sve po redu, kako već običaji nalažu. Ali, starost ju je odnela, pa se Božić nastavio slaviti kod bake i dede.
Kasnije, odnosno, od kada su nam se putevi razišli, trudim se da deca svoj Božić (mada smatram da imaju tu privilegiju da imaju dva svoja Božića i to je baš lepo!!) provedu sa nekim ko ume još uvek da im ga dočara onako kako priliči. Radost mi je da smo ih uvek za Božić, ovaj, 7. januara, Dejan i ja odveli kod bake i dede, da budu zajedno makar njih četvoro i da niko ne bude sam na taj dan. Ne ide, nikako ne ide…
I, onda je i baka otišla, iznenada. Prošle godine bio je prvi Božić koji su deca provela sama sa dedom. O tom Božiću ne želim ni da pričam, jer je završio u bolnici…
Sada su deca ponovo tamo, kod dede, sve zajedno – njih trojica, društvo malo 🙁 Pomalo tužno. Život ume biti takav. Ali za početak, zahvalni smo što je deda ovaj Božić doživeo da bude sa njima, jer prošle godine, samo ga je neko odozgo pogledao i poklonio mu život da ga i dalje živi… Njima je radost da su zajedno i da im niko to ne remeti. Ništa drugo sada im nije važno. 
Ono što sam zapravo mislila reći, a eto, odužilo se uz neku priču, jeste to da vam ja ne mogu dati uvod o česnici, o božičnoj pogači, jer to nisu običaji koje bih ja trebala pričati. O tome treba da vam pričaju oni, koji su uz njih odrasli i kojima su duboko u srcu. Meni su u srcu zbog moje dece, ali nemam pravo da ih ja širim dalje.
Znam da se česnica priprema sutra, ujutro, ali sam želela da dedi i unucima poklonim barem deo onoga što osećam, pa makar to bilo u pogači, koju će sutra, njih trojica podeliti. Nadam se da mi to niko neće zameriti… Pri tome, žao mi je da je ne podelim i sa vama, jer mislim da izgleda solidno lepo, a verujem da će ukus biti odličan. To ću saznati sutra 🙂 
A sada recept 🙂
Recept sam sastavila po nekom svom nahodjenju, mislim da ne može da omaši. Testo je bilo prilično vazdušasto, lagano, pogača takodje. Za pletenje sam iskoristila trikove iz nekih drugih recepata koje sam objavljivala, delovalo mi je praktično, nadam se da je u redu i da liči 🙂 i da će vam se dopasti.
Sastojci:
- 2,5 dcl mleka
- 2,5 dcl jogurta
- 1 dcl ulja
- 2 jajeta
- 2 ravne kašičice soli
- 2 kašičice šećera
- 15 gr suvog kvasca
- 2 kašičice brašna
- oko 900 gr brašna tip 400 oštro (ja uvek koristim to za dizana testa, i to uvek senćansko (ono zeleno) – nije reklama, nego navika…)
I još:
- 2 žumanca
- 1 kašičica mleka
- 1 kašičica ulja
- malo putera za podmazivanje posude
- malo ulja za premazivanje posude u kojoj se diže testo
- alufolija za pokrivanje česnice, kako ne bi jako potamnila
Priprema:
1 Ugrejte mleko da bude mlako. Dodajte kvasac, šećer i 2 kašičice brašna. Ostavite da nadodje kvasac (ja uvek dižem i suvi kvasac…).
Za to vreme, izmešajte jaja, so, ulje, jogurt. Sipajte u posudu u kojoj ćete mesiti pogaču. Dodajte mleko sa nadošlim kvascem.
2 Brašno prosejte kako bi dobilo više vazduha i samim time i pogača bila još laganija. Sipajte skoro svu količinu brašna na mleko. Ja, iskreno, mesim mikserom, mada bi trebalo rukom. Posle ja njega doradim, ali ovaj početak, dok se ne sjedini, mislim da je ok pomoći sebi. Dakle, mesite testo i ako je potrebno, a verovatno će biti, dodajte preostalu količinu brašna. Mesite dok testo ne postane glatko, ne trebate ga baš premesiti, kako bi se kasnije lakše radilo sa njim. Ako je i dalje lepljivo, dodajte još malo brašna, nemojte preterati.
3 Čistu posudu u kojoj ćete dizati testo namažite uljem. Ja barem tako praktikujem. Testo okrenite da se sa obe strane malo naulji. E sad, trik na koji sam nadošla u zadnje vreme, a kako bi mi testo lepše i pomalo brže naraslo jeste sledeći: upakujem posudu u kesu, tako da istisnem sav vazduh iz nje i onda zavežem kesu. To, kanda 😉 , imitira onu posudu za dizanje testa koju sam ja otopila blizu šporeta 😀 …
4 Tako pripremljeno testo ostavite da naraste na duplu veličinu. Tada, premesite testo, pa još jednom ponovite postupak upakivanja i čekanja da naraste. Drugi put ne mora toliko…
Naraslo testo istresite na brašnom posutu podlogu. Podelite ga na dva dela.
5 Prvi deo oblikujte u krug, pa stavite u okruglu šerpu prečnika 28 cm (moja je tolika, pa su i mere odgovarajuće toj veličini) koju ste prethodno podmazali puterom. Oblikujte ga tako da prekrije dno.
Drugi deo testa podelite ponovo na dva dela. Jedan od ta dva dela podelite još na dva, a drugi na šest delova.
Oblikujte svih 8 delova u valjčiće 🙂 nekih 20-tak cm dužine, pa ostavite 5 minuta da miruju. Tada uzmite šest jednakih, pa ih razvaljajte u valjke dužine nekih 40 cm, kako bi, kada se upletu, bili dovoljno dugački da prekriju celu pogaču i da se malo podvrnu ispod nje. Poslažite ih na način prikazan na fotografijama, pa upletite sva četiri dobijena kraja u pletenicu. Prebacite tako dobijene pletenice na okrugli deo koji je već u šerpi, lepo namestite i podvrnite pod krug krajeve.
Novčić – ja sam ga, naravno, od silnog uzbudjenja da napravim kako valja, zaboravila staviti, pa sam ga naknadno „ušuškala“, uspešno, nije se video trag kuda. Prethodno sam ga uvila u foliju, kako me je drugarica Duda savetovala, mada mi je bio plan da ga prokuvam i već tako to po redu. Ali, pošto sam se zaboravila…ovo je bilo brže rešenje. Neće nikom ništa biti 😉
Sada preostala dva valjka razvaljajte na takvu dužinu, da kada se uviju jedan oko drugog, budu dovoljno dugački da naprave krug oko pogače iliti, trebate dobiti upletene valjke obima kružnice čiji je poluprečnik 14 cm iliti 87,92 cm 😀
Jednostavnije, napravite svaki valjak takve dužine da za nekih 10 cm bude duži nego koliko vam je potrebno da se zatvori krug u šerpi, pa će to na kraju biti dobro 🙂 Dakle, kada ste razvaljali zadnja dva valjka, uvijte ih jedan oko drugog, stavite na ivicu pogače, spojite ih na krajevima da se spoj što manje vidi, pa malo, nežno, ugurajte uz ivicu šerpe, da ne ostanu baš samo na površini, kako bi čvršće stajali. Ostavite sada pogaču da naraste, nekih pola sata.
6 Uključite rernu na 200°C. Umutite viljuškom žumanca sa malo mleka i ulja. Pažljivo premažite Božićnu česnicu žumancima. Stavite da se peče. Naša se pekla ukupno oko 40 minuta (pod ukupno mislim bez folije i sa folijom). Kada porumeni koliko želite, pokrijte je folijom. Nakon toga, ostavite je da se dalje peče. Proverite da li je gotova tako što ćete dugačak drveni štapić gurnuti u njenu sredinu, pa ako izadje suv – česnica je pečena.
Umotajte je u čistu krpu i nakon toga, obavite kako već običaji nalažu, a to, kako sam vam gore ispričala, nije na meni da vam kažem.
Hristos se rodi, srećan Božić, dragi, dobri ljudi!!
A… može i ovako:
Pravite je tako što testo podelite na dva dela. Jedan deo oblikujete u krug, tako da skoro prekrije dno šerpe. Drugi deo delite na dva dela. Jedan deo oblikujete u krug, stavite ga na prvi. Preostalo parče testa delite na tri dela, oblikujete u dugačke valjke, toliko da upletete pletenicu kojom obmotate manji krug. Ja odsečem krajeve pletenice, pa se lepše spoje. Eto, još jedna jednostavna ideja…
