Evo jednog receptića za veoma ukusne slane kiflice. Ok…znam da svi znamo napraviti slane kiflice…ali, možda i ne znamo. Suština ovog bloga je bila i nadamo se da će i ostati, da se nauče i najjednostavnije stvari. Dakle…kuvanje za početnike…sa sve varijantom tri puta promešati 🙂 . U to ime, nije na odmet da podelim sa vama i ovaj recept u dosta slika. Mangup se prihvatio fotkanja…pa eto…u reči i slici, na žalost, bez dočaranog ukusa. Ali…zato ćete probati, pa da vidimo iskustva…
Za početak, potrebno nam je (ovo je malko preradjeni recept):
– 1 kg brašna
– ½ l jogurta
– 150 ml ulja
– 1 svež kvasac
– 2 kašikice šećera
– 1 prašak za pecivo
– 2 supene kašike soli (treba toliko, inače je neslano)
– 3 jajeta + 2 žumanca
– 1 margarin (neki soft, iz kutijice, da se lako maže) od 250 gr
– 1 – 2 dcl mleka za kvasac
Prvo malko podgrejati mleko, da bude samo malo toplije od temperature tela. Dodati 2 kašikice šećera i izmrviti kvasac. Ostaviti da kvasac nabubri, podigne se do površine. Za to vreme, umešati brašno sa praškom za pecivo. Odvojeno umutiti jaja sa solju i dodati na brašno. Malko to varjačom umešati. Dodati kvasac i još malo umešati. Na to dodamo jogurt i počnemo mesiti testo. Ja to radim ručno, nekako mi ipak lakše i lepše uspe…no, to već kako ko voli. Ulje ostavljam za kraj, kada dobro umesim masu da bude blizu jednoličnoj, onda dodajem ulje, pa se manje lepi i lepše se uradi testo.
E sad…ja sam se prevarila i mislila da mi testo neće lepo narasti i na brzinu umesila još jednu meru…no, stvar je u tome da kasnije krene da raste testo (verovatno zbog ledenog jogurta koji sam turila, bez da ga ostavim malo na sobnoj temperaturi). No…posle, kada krene da raste…ne staje 
. Tako da, samo hrabro i ni slučajno ne izbacujte jogurt iz recepta, jer je upravo to ono što ga čini jako finim.
Kada testo naraste, podelimo ga na nekih 14 – naestak (otprilike) jufki. Razvije se jedna, namaže margarinom i savije kao za lisnato testo, pokazano je na slikama dole. Sa levog kraja prema sredini, pa sa desnog preko sredine. Onda tu još malo zamackamo margarinom, da se bolje zalepi, pa prevrnemo od dole prema sredini i od gore na sredinu. Malo nalupamo testo oklagijom…i tako uradimo sa svim jufkicama.
Zatim, jednu za drugom, razvijemo (može i na kvadrat, pa se seče po dijagonalama, još bolje) i sečemo na četiri trougla. Svaki uvijemo i vrh uhvatimo prstima a ostatak savijemo kao čvor. Poslagati u tepsiju i namazati žumacem…može se posuti prženim susamom…kako ko voli. Ja sam ih pekla na 200 stepeni, e sad…svaka domaćica svoju lernu poznaje 😉 .
Probajte, veoma je ukusno i lepo izgleda kada se ispeče.
Auuuuuuu bre! Zamisliću koliko su fine i dobre i jestive k’o gljive 😉 ali… kako ja bre ne znam ovako da postavim fotke, mnogo fotografija! No, nema veze, ja ove slane umotane i smotane kiflice jedem… ovaj, htedoh reći da posle njih (kiflica) popijem ono veliko pivo! Lepi pozdravi!
Sanjočka, izgledaju fantastično, a za ukus, verujem ti. Curi mi vodica na usta! Nisam baš sigurna da mi je jasno kako se savijaju, no pročitaću još par puta. Divim ti se kako su iste veličine. Moje kiflice, NIKADA NISU ISTE, jer nemam živaca za to! 😕
Ah, da, svidja mi se ovako okrečeno u belo! 😉
E Dudo, pojma nemam…nisu baš uvek iste, ove su sa ljubavlju pravljene 😉
…i još, da…biće još krečenja, samo moram raditi na tome, ali ostaće belo 🙂
EKSTRAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Hvala 🙂
kod nas se zovu LAKUMICI
To nikako nisu lakumići, jako dobro znam šta jesu i nikako se ne pravi testo na ovaj način…sa margarinom i redjanjem. Plus, pravi se lakumići ne motaju ovako u čvor, nego se zavrte kao pletenica, sa prstom izmedju i kroz tu se rupu provuku. Znam da ovako nije najjasnije kako treba…ali čisto da razjasnimo 🙂 da je ovo nešto sasvim drugo…E da…i lakumići se prvo ne motaju u kiflu 🙂