Dakle…daaaanima sam istraživala po kojem bih receptu želela probati ovaj kolač. Onda sam to pronašla, dakle…odlučila sam se za OVAJ. Eto, delovalo mi je da tete znaju šta rade 🙂
O ovom desertu postoji čak i legenda. Verujte mi, zaslužuje je, tako je ukusan 🙂 Legenda kaže da je nastao greškom. Navodno je na nekoj svečanosti, neko od osoblja ranije izvadio čokoladne kolačiće iz lerne. Kada su probali kolače, sredina još nije bila dovoljno pečena, te je čokolada počela da curi na tanjir. Pošto je bila stiska sa vremenom 🙂 , nije bilo prilike da se kolač dopeče, te je šef kuhinje rekao konobarima da ga prezentuju kao nov čokoladni kolač pod imenom Lava cake. I…tako je Lava cake osvojio svet 🙂
Ima različitih recepata, u neke ne ide brašno, u neke ide. U neke stavljaju prašak za pecivo, u druge ne. U nekom se lupaju belanca, u drugom ne. Ja sam izabrala ovaj, jednostavan je, brz je, a u nekoj zlatnoj sredini je. Pravi se sa brašnom, ali bez praška za pecivo. No, količina brašna je minimalna, osnova je ipak čokolada. Nisam želela onaj sa praškom za pecivo, jer nisam htela da se svedem na slabije ispečeni mafin.
Isprobajte ovaj kolač i nećete zažaliti. Ono što vam još mogu reći – moguće je da će vam tek iz trećeg puta uspeti kako treba 🙂 Najveći fazon je pogoditi dužinu pečenja. Meni je prvi put bilo za nijansu više pečeno, drugi put za nijansu manje, a treći put – taman kako treba! No, ja vam mogu reći temperaturu moje lerne i vreme pečenja u istoj, ali to ne znači da će vama isto to rezultirati jednakim kolačem. Moraćete se „žrtvovati“ i nekoliko puta pokušati.
Još jedan savet – nemojte ga početi praviti bez keramičkih posudica, zovu ih remekins. Dotle sam tražila, dok ih nisam pronašla. Kupila sam ih, tj. naručila online, u Home Center, na stranici www.homecenter.rs i tada je to bio proizvod na OVOM LINKU.
Količina po receptu je za: 6 remekins posuda dimenzija 7,2 cm unutrašnjeg prečnika i 5 cm visine.
Temperatura i vreme pečenja: 200°C i 14 minuta.
Originalni recept ima malo drugačije količine, mislim da je to za 4 remekins posude ove veličine.
Pa da vidimo…šta i kako?
Sastojci:
- 170 gr čokolade (ja sam koristila Bambi sa 70% kakaa, što jača, to bolji kolač)
- 170 gr putera (baš putera, ne margarina)
- 3 jajeta
- 110 gr šećera
- 60 gr brašna
Priprema:
- Pripremite dve šerpe, jednu veću i jednu manju. U veću sipajte vode i stavite da provri, a za to vreme u manju izlomite čokoladu.
- Stavite manju posudu u veću (ostavite je na vatri), kako bi se čokolada istopila na pari. Povremeno promešajte.
- Za to vreme iseckajte na komadiće puter, pa kada je čokolada otopljena, sklonite je sa vatre, dodajte puter u čokoladu, takodje povremeno promešajte i ostavite dok se ne rastopi u vreloj čokoladi.
- Jaja i šećer u zasebnoj posudi umutite štapnim mikserom (verujem da može i običnim, ja sam laik…te nemam pojma kakva bi razlika bila, ali – htela sam da poslušam tete 🙂 ).
- U umućena jaja i šećer, dodajte rastopljenu čokoladu sa puterom, malo promešajte, dodajte brašno i sve sjedinite.
- Remekins posudice namažite puterom po dnu i stranicama, te pospite brašnom i istresite višak istog. Uzmite neku mini kutlaču ili slično, što će vam biti neka vrsta merice da ravnomerno rasporedite masu u posudice. Ja sam, recimo, imala po tri kutlačice 🙂 u svaku posudu.
- Lernu ugrejte na 200°C. Poslažite posudice u jednu veću tepsiju, te tako, sve zajedno, stavite u ugrejanu lernu i ostavite da se peče. Namestite neki tajmer ili slično, na nekih 12 minuta, pa onda počnite da posmatrate kolačiće (počećete i ranije, kao ja…samo sam buljila da vidim šta se dešava).
- Nakon trećeg pokušaja, mogu reći da mi se čini da je važno da se vidi da su se ivice kolača počele odvojati od posudice. Sve pre toga je previše retko. Sa druge strane, ne valja ni preterati, jer onda nemate tečnu sredinu. Dakle, u našim uslovima – odličan rezultat sam dobila sa 14 minuta pečenja 🙂
- Nakon tog vremena, izvadite sve iz lerne.
Dalje sve zavisi da li želite da servirate kolačiće tako u posudici ili želite na tanjiriću. Ako se odlučite za posudicu, u suštini, tu se završava kolačić. Kažu da je lepo servirati ga uz sladoled od vanile, mi smo ga jeli solo 🙂 Dosta je konkretan, tako da i jedno parče bude sasvim dovoljno za zasladiti se.
Ako se odlučite za tanjirić, onda vrhom špicastog noža ubadate oko ivica kolača, da ga ne “povredite”, pa stavite tanjirić preko posudice, preokrenete, sačekate par sekundi, te skinete posudicu. Kolačić će sam da ispadne na tanjir. Ostaje da dekorišete po želji (kod mene tu staje znanje…apsolutno nemam smisla) i da poslužite.
