Jeste da se u suštini svodi na rizi – bizi, rižoto ili slično, ali moram jako da pazim, jer se sa velikim kuvaricama ne da kačiti, pa ja bolje pazim da ih ne uvredim 🙂 Stvar je u tome, da ja nemam pojma šta su tačno gornja jela, jer jedna domaćica tvrdi jedno, druga drugo. I tako, napravih ja ovaj pirinač nama za ručak, pa kako god se on zvao. Nekome se podrazumeva da zna skuvati ovo jelo, no meni bi još i pre godinu dana (sram me bilo) bila naučna fantastika. Uspelo je baš fino, pa evo kako sam ja to smućkala:
– prvo sam celo prepodne ispijala kafe sa Kraljicom Majkom i sekom – komšinicom (veoma važan podatak, govori o tome da je jelo brzo gotovo 
– onda sam ih ispratila i navalila na posao 🙂
Očistila sam jedan lukac, naseckala ga na sitne kockice, stavila na malo više ulja, dodala šoljicu i po(l) pirinča (e nisam ga ni oprala, ni istrebila, ni očistila, samo sam ga sunula na ulje i luk). To sam dinstala dok luk i pirinač nisu postali staklasti. Na to sam dodala pola belog mesa od jedne pipike, iseckanog na sitne kockice i tako još malo dinstala. Onda sam shvatila da sam promašila šerpu, tačnije počela sam u tavi, završila u velikom loncu. Dodala sam paket neke balkanske mešavine (šargarepa, crvena paprika, kukuruz, grašak), nalila oko 1 ½ l vode, jednu kockicu za supu, 4 kašikice vegete, bibera, kašikicu soli i ostavila da se kuva. Dobro je, naravno, ponekada promešati da se baš ne uhvati od dole (mada i to ponekada daje poseban šmek jelu). Po potrebi, dodaje se još malo vode. Gotovo je kada je skuvano 😀 😀 😀 …mislim…, gotovo je sve ukupno, za sat vremena.
Znam da ovo nije neki novi recept…ali i onda, ima nas koji tek savladavamo tehniku koja se zove kuvanje.
Da napomenem, usput sam posklanjala i sudove od sinoćnjeg čaja i jutarnjih kafa….
Prijatno!!!