Najobičniji obični fašir. Jes…da…baš. Dok nisam šesnaest plus pet puta proverila sa mamom svaki put kada bih ga pravila, bio je naučna fantastika u nastavcima bez vidljivog sretnog završetka (sa primesama tragi – komedije, doduše).
Sada, sa zadovoljstvom mogu da vam ga predstavim. Moj fašir, pravi fašir, onako kako ga moja mama pravi (valjda) jer moja mama što skuva, to ničija mama tako ne skuva (eventualno mama od moje rodjene sestre).
Dakle, ovako nekako bi to bilo:
½ kg svinjskog mesa (ja tako, a vi od kojeg hoćete)
1 glavica luka izmiksana po mogućnosti ne seckana…ili makar narendana
vodom natopljena sredina od starog hleba otprilike kao iz dva kraja od hleba
2-3 kašike prezle
1 kašika pavlake (dodato nakon Dudinog saveta)
½ kašikice belog luka u granulama (ubija me onaj živi, pa taman ga i ne jela ja, nego oni što mi se nadju u blizini)
½ kašikice mešanog bibera
½ kašikice šećera (MORA!!! To moja mama kaže – u svako slano jelo mora i šećer i obrnuto, a to valjda i renomirani kuvari kažu. Dakle ako mora, onda mora!!!)
½ kašikice aleve (crvene mlevene) paprike (nisam sigurna da ovo stavlja, ali ja stavila)
3 – 4 kašikice vegete ili već nečeg sličnog
½ kašikice soli
1 kašikica peršunovog lista
Dakle, sve ove sastojke dobro umesimo. Onako, kao testo da mesimo. Onda razdelimo u neke slične delove, kao ćuftice. Meni je dosadilo da mi se lepi meso za ruke, pa sam ih nauljila i tako pravila male pljoskice, dakle ćuftice stisnula u nešto nalik pljeskavici. Svaki fašir uvaljala sam u prezlu i onda je spreman za pečenje. Nakon pečenja, vadi se na salvetu da se ocedi od viška ulja i zatim je gotovo.
Eto…neću reći nikakva mudrost, jer je bila velika mudrost dok nisam naučila.
Pokazalo se veoma ukusno sa tartar sosom na neki način i salatom od paprike pečene u tavi.