U mladosti je pravljenje ovih knedli za mene bio težak zadatak zbog neukosti, a sada mi je takodje težak zbog godina. Muči me virus G-52 🙂 . Ali, moja svekrva, koja je inače majstor za stare recepte, i ne pomišlja da ih pravi, a mom cimeru i meni se jedu, pa se ponekad upustim u poduhvat pravljenja ovih knedli.
SASTOJCI:
1 kg belog krompira
2 jaja
parče margarina /20 – 30 gr/
brašna po potrebi /300 – 500 gr/
1 ravna kašičica praška za pecivo
so
20 – 30 šljiva sa košticama
200 gr griza
kristal šećer za valjanje
ulje
Priprema:
- Oprati i u ljusci skuvati krompir, oljuštiti ga i propasirati. Kad se malo prohladi, dodati jaja, a vrh noža soli, margarin i brašno pomešano sa praškom za pecivo. Ono što mi je smetalo u ovom receptu je ono: „brašno po potrebi“. Otkud ću znati koliko je to brašna. Tokom godina sam shvatila da to zavisi od krompira, jer 1kg krompira ne daje uvek istu masu ili je nekad voden, a nekad suvlji. Zato, krenuti sa 300 gr brašna, pa dodavati najviše do 500 gr, da se zamesi srednje tvrdo testo i da se ne lepi za dlanove.
- Od testa odvajati male jufkice, svaku rastanjiti na dlanu u mali krug, na njega staviti šljivu i oblikovati okruglu knedlu oko šljive. Sve knedle poredjati na pobrašnjenu površinu.
- Staviti vodu u siru šerpu da provri i spustati knedle. Gotove su kad isplivaju na površinu, a ja sam ih kuvala koji minut duže, jer sam koristila smrznute šljive.
- Vaditi ih rešetkastom kašikom.
- Na ulju pržiti griz dok ne dobije zlatno – žutu boju. Sve knedle prvo valjati u griz, a zatim u kristal šećer. Ja sam ovog puta dobila 21 knedlu.
- Koštice se ne jedu, a zašto ih stavljam sa košticama, baš i ne umem da objasnim, uticaj moje svekrve da su takve knedle bolje. Prijatno.