Ovako…odmah na početku da najavim da ovo nije moj recept, nego sam ga maznula od jedne moje seke, kojoj ću ga, ako se pojavi na ovim stranicama, odmah uredno prepustiti. Do tad, žao mi je da ne ugleda svetlost dana, pa ću da ga zapišem. E da…i da ne zaboravim, ako vam je malo sumnjiv, uzmite u obzir da je memorisan nakon treće čaše crnog vina. To je moglo učiniti da nastanu sitne greške, ali mislim da do toga ipak nije došlo. Dakle, možda nije ništa za šta niste čuli, ali i onda, neka se nadje:
…u suštini, pripremamo običnu paradajz supicu od n.pr. ½ l paradajz soka, ½ l vode, 1 – 2 kocke za supu, 1 – 2 kašike vegete, mlevenog bibera po ukusu, 1 ravne kašikice šećera (treba…daje bolji ukus), 1 supene kašike ulja. Sve to turimo na vatricu ili ringlicu da se skuva. Kada provri, ostavimo desetak minuta da vre. Ugasimo izvor topline 😉 i umutimo u supicu jednu kiselu pavlaku. U svaki tanjir narendamo šajta (e sad, ko ne zna šta je šajt, recimo, n.pr. sira gaude) onako…da prekrije dno. Vadimo u tanjir vrelu supicu i pomešamo da se sir rastopi.
Nije da ne deluje čudno jesti ovu supicu, malo se i rasteže preko usta i iz tanjira…ali je veoma ukusno. Da….još jedna napomena i poslednja za danas (večeras)…mali Deki je pitao: „A mama, ima li još negde ovakva supa da se jede zapravo ili to samo kod nas?“ Rekoh mu: „Ima sine, kako da nema, kod seke…“
Tako da probajte, a ja bih se radovala da ovaj recept prepustim onome od koga sam ga naučila, ako slučajno, kao što rekoh, navrati na ove strane.
Pa…prijatno vam bilo!
