Ovo mi je slika od pre nekoliko godina, kad budem pravila ove godine, „ponoviću se“ sa slikama:)
Prvi put sam skuvala slatko od trešanja i odnela svojoj majci jednu teglicu. Do te godine to su činile moja svekrva i ona. Životni ciklus….nekada davno govorila sam da nikada neću kuvati slatka…
Za slatko od trešanja najbolje je uzeti belo – žute trešnje sa tvrdom ljuskom. Trešnje oprati i očistiti od koštica. Napraviti u većem sudu jak rastvor limontusa, 1 kesica za 1kg trešanja, pa očišćene trešnje odmah stavljati u limontus da ne potamne.
Na 1kg trešanja računati 1,25 kg šećera najviše, a najmanje 1 kg šećera. Šećer staviti u šerpu, naliti sa dve čađe vode i gusto skuvati. Trešnje staviti u kuvani šećer, dodati 1 šipku vanile ili vanilin šećer i sok od dva limuna. Slatko kuvati na jakoj vatri, ne mešati, pa kad po 2 – 3 kapi teško s kašike počnu padati, znači da je dobro kuvano. Gotovo slatko openiti, tako što se šerpa lagano trese, pa se pena skuplja na sredini i lako skida. Pokriti pokvašenom kuhinjskom krpom, ostaviti da prenoći, a sutradan sipati u tegle i ostaviti na mesto na kome i ostalo slatko stoji.
Tako piše u mom starom kuvaru. Da dodam samo to, da sam ipak u toku kuvanja pomalo skidala penu, jer nikako ne mogu da postignem to, da slatko kuvam na jakoj vatri, da mi ne iskipi, a da ne skidam penu. Takodje sam umesto soka od limuna, isekla limun na kolutove i stavila u slatko, jer je tako radila moja majka, a uvek mi se dopadalo kad u tegli vidim limun. Na 1 kg trešanja stavljala sam 1 limun.