Ručak je krenuo od kese. Opet kese…Dudin izum 😉 . Poslade mi neki dan mail da ide da stavi krompir u kesu da se peče…pa ko veli, ako može Duda, a što ne bi mogla i Sanja? Nasekla ga, nasolila i ubacila u kesu, pa u lernu. Plan je bio da u još jednu kesu turim meso da se peče – no, nestade kesa. U to ime, upohovah meso u brašno, tako nastade nešto nalik pariskim šniclama. Nedostajalo je nešto da spoji ta dva. Ajd, smućkaću već od postojećeg materijala. I tako se desio redak sos koji će ubuduće biti gušći. Verujem da većina domaćica ovo već pravi, no…ja sam tek domaćica u razvitku, pa evo…da vidimo kako je to išlo kod mene sa sosićem:
– 1 crni luk
– 2 kašikice seckanog peršunovog lista
– 3 kašike brašna (ja sam stavila 2)
– 2 kašikice vegete
– na vrh noža bibera
– na vrh noža šećera
– 3 dcl vode
– 2 vrhom pune kašike kisele pavlake
– ulje
(na vrh noža – otprilike trećina kašikice 🙂 )
Lukac iseckamo na sitno, sitnije, može i narendati, pa ga udinstamo na ulju. Skinemo sa vatre, dodamo brašno, razmutimo, dodamo malo vode i nazad na vatru, pa mešamo, samo malo da upržimo brašno. Dodamo na to peršun i začine, sipamo ostatak vode i stalno mešajući nekom mutilicom od koje se brašno ne zgrumenča, kuvamo dok se ne zgusne. Što se mene tiče, nije loše ni redje, kada se prelije preko mesa i krompira, no lakše bi bilo klopati da je bilo konkretnije. Na kraju, skinemo sa vatre i dodamo pavlaku.
Naravno da je zdravije (to sam već naučila od mojih „kolega“ kuvara) kuvati sa gustinom, pa može i tako, umesto brašna, razmutiti gustin u malo hladne vode i naliti na upržen lukac, a ostalo kako sam gore već napisala. I tako…izvedoh ja seminarski rad na veoma jednostavnu temu…sve u svemu, vredi probati.
Prijatno vam bilo!!!