Prvo da napomenem, imenu je kumovao moj sin Boris. Nešto mnogo kruži oko kuhinje u zadnje vreme a pri tome se dosta i sam zaokružio.
Danas smo imali mnogo dobar ručak (kaže taj ko je kuvao…a ostali se nisu bunili) a najdobriji je bio jer su stomaci bili puni a novčanik se nije ispraznio do onog zadnjeg dinara što ga čuvamo da nas kuso ne…ne bih sad ovde rekla šta…Dakle…ručak za tu nekih tri plavih za nas četvoro 2+2 iliti 2 mala 2 velika. Malo sveže kobasice, plus kila bliže dve krompira, to ispečeno u lerni. Fino, malo…kako bih rekla…starinska hrana ali stomak sit.
Ono što je zanimljivo za ovaj post je bila supica, brokoli supica. Ja još nikada nisam jela brokoli a stvarno nisam imala nesretno detinjstvo 😉 . Bila je to mnogo zelena, krem supica sa dodatkom pavlake po želji, a napravila sam je ovako:
Jednu glavicu (valjda se tako kaže) brokolija sam oprala i naseckala na cvetove, pa pravac u vodu u koju sam dodala 1 kašikicu soli, pa to tako malo…jedno pola sata da se skuva. Za to vreme, 1 glavicu luka izmiksati ili narendati i staviti na ulje da se malo uprži. Kada je brokoli kuvan, izvadi se iz vode u kojoj je kuvan i propasira, doda na luk. Nalije se sa nekih 1 ½ l vode. Tome sam dodala 2 kockice za supu, 3 kašikice vegete, pola kašikice mlevenog mešanog bibera. Pripremila sam zapršku od 2 uvrh kašike brašna i malo ulja, razblažila sa već skuvanom supicom, pa sve zajedno umešala u supicu koja vrije. Kuvala još malo uz naravno povremen rad varjače. Tako jedno 5 minuta i onda je gotovo. Pavlaku namerno nisam htela dodati odmah da ne izgubi divnu vrišti zelenu boju, nego smo to svako sebi u tanjir.
Ono što je posesbna pohvala ovoj supici je prazna činija i to što je i Dekica jeo a on baš ne voli zelenu hranu 🙂 .
Probajte i mi smo sada prvi put probali i evo nas…tu smo 🙂