Zapečene makarone sa sirom – brzi ručak!

Bilo je to jakoooo davno kada sam zadnji put pravila krempite...čak, rekla bih, bolje da se ne pokušavam setiti. Teoriju znam...ali htela sam probati i neki novi način. Malo sam cunjala netom i naišla na ovaj recept za krempite na Coolinariki. Mislim da je red da pomenem odakle je, jer...kao što smo na nekim blogovima komentarisali...nije u redu da krademo, možemo postovati neki tekst ako se pozovemo na originalni izvor. Dakle, hvala ženici koja je tamo postavila svoj način za pravljenje krempite jer je izvrstan. Kako ne bih mnogo kuckala...iskopiraću šta ona kaže...pa onda sledi moj komentar šta sam uradila kao ona a šta ne:

Kada pravimo pizzu kod kuće, pa...može da bude slična, bolja ili lošija od one u piceriji ili koja pokuca na naša vrata. Ista – teško. Da malo pripomognemo, možda nije loše da pokušamo napraviti sami kečap (dobro...ne potpuno sami...nećemo krenuti od pasiranja paradajza...). Isti možemo upotrebiti za razna jela. Ukusan je, probajte, nećete se pokajati. Naravno – ovo nije neka mudrost..ali ni nismo tu da prosipamo mudrosti, nego da naučimo pripremati i najjednostavnije recepte.

Djuveč je nekada za mene bio ne, nikako! Ne znam gde mi je bila pamet, sada ga obožavam. Pri tome, verujem da ga domaćice spremaju na 100 različitih načina, ali će svaka reći da je pravi taj na koji ga ona priprema 😀 To je uvek tako sa ženama 😉 😀 I tako, evo i mene sa dobitnom kombinacijom. Umesto pirinča, eto nama tarane, domaće.