Praseće nogice u saftu

Mi je svi volimo. Jeste pravo, domaće, jednostavno jelo, verovatno svi znate kuvati je, ali evo – da podelim sa vama kako je mi njopamo. Prvo kupim 🙂 pakovanje Fidelinkine (toliko o domaćem...) tarane od 400gr. Uz to napakujem u korpu 1 komad kobasice...ali nikako ne čajne, nego one što liči na domaću ili još bolje ako i imate pravu domaću 🙂 . Dalje nam treba 3 – 4 komada srednja krompira, koji lukac ili samo lukac...

Odmah da vam kažem, jeste štrudla, jeste dizano testo ali zaista ne oduzima mnogo vremena. Naravno, ne računam vreme kada testo stoji ili se peče, jer tu negde možemo ugurati kaficu, serijicu, druženje (ako gosti ne zameraju razbacano brašno po kuhinji).

Jeste da se u suštini svodi na rizi – bizi, rižoto ili slično, ali moram jako da pazim, jer se sa velikim kuvaricama ne da kačiti, pa ja bolje pazim da ih ne uvredim 🙂 Stvar je u tome, da ja nemam pojma šta su tačno gornja jela, jer jedna domaćica tvrdi jedno, druga drugo. I tako, napravih ja ovaj pirinač nama za ručak, pa kako god se on zvao. Nekome se podrazumeva da zna skuvati ovo jelo, no meni bi još i pre godinu dana (sram me bilo) bila naučna fantastika. Uspelo je baš fino, pa evo kako sam ja to smućkala: