“Život je kombinacija magije i paste”
Federiko Felini, italijanski režiser
Većina nas pomisli na Italijane kada čuje reč testenina ili pasta. Kada Italijani žele da opišu testeninu kažu da je kao poezija. Verovatno je Italija zemlja gde se ova vrsta hrane najviše koristi, ali njeni stanovnici ipak nisu “pronalazači” paste. Neki misle da su pastu “izmislili” Kinezi, a da ju je u Italiju doneo Marko Polo u XIII veku. To je teorija koju dublje proučavanje istorije ne bi podržalo.
Postoje dokazi da su stari Etrurci pripremali hranu napravljenu od jaja i brašna, što je zapravo testenina (Etrurci su jedan od italskih naroda antičke Italije. Oni su na Apeninskom poluostrvu stvorili prvu veliku civilizaciju i imali veliki uticaj na Rimljane). Nisu je barili već su je pekli i to pre 3000 godina.
Nema sumnje da su stari Grci koristili testo u obliku ravnih ploča, odnosno nešto što bi moglo biti lazanja. Testo se dobijalo od jaja, vode i brašna i pekli su ga na vrućem kamenju. U prvom veku naše ere, stari Rimljani su pripremali jelo lazanju, odnosno testo sa mesom ili ribom.
Dugački rezanci koji se bare u vodi stigli su na Siciliju zajedno sa arapskim osvajačima. To je bilo u VII veku. Kao otporni na buđ i suvi bili su idealna hrana za vojsku koja je putovala brodovima. Englezi su do paste došli obilaskom Italije, a kada je Amerika otkrivena engleski naseljenici su je odneli tamo.
Grčka mitologija govori da je bog Vulkan izumeo uređaj koji pravi žice od testa (špageti!?)
Testenina je popularna u mnogim kulturama. Italijanski način pripreme testenine prihvaćen je u celome svetu, ali svaka zemlja ima svoje posebnosti u pripremi i kombinovanju sastojaka. Pasta se pravi od raznih vrsta brašna (pšeničnog, pirinčanog, krompirovog, brašna soje, leblebije itd) i ukusa. Može se nabaviti u mnogo različitih oblika. Postoji preko 350 različitih oblika testenine, a neki tvrde da ih je čak 500, pa možda i 600.
