Lešnik karamel bajadera

Bilo je to jakoooo davno kada sam zadnji put pravila krempite...čak, rekla bih, bolje da se ne pokušavam setiti. Teoriju znam...ali htela sam probati i neki novi način. Malo sam cunjala netom i naišla na ovaj recept za krempite na Coolinariki. Mislim da je red da pomenem odakle je, jer...kao što smo na nekim blogovima komentarisali...nije u redu da krademo, možemo postovati neki tekst ako se pozovemo na originalni izvor. Dakle, hvala ženici koja je tamo postavila svoj način za pravljenje krempite jer je izvrstan. Kako ne bih mnogo kuckala...iskopiraću šta ona kaže...pa onda sledi moj komentar šta sam uradila kao ona a šta ne:

Neki dan...dok smo sedele na doručku sa koleginicama...pa ono, priča, divan...ko šta kako kuva...eto, ispostavilo se da je ovo često jelo u njihovim kućama. Ja, da budem iskrena, do pre nekog vremena nisam ni jela nasuvo na ovaj način, a baš ga volimo i s’ krompirom i s’ kupusom i s’ svačim 😉 ...E pa, vreme je bilo da se proba ali onda barem...kako valja – s’ domaćim nasuvom 😉

Brioši je visoko obogaćeni hleb francuskog porekla, kojem sadržaj jaja i maslaca daju bogat, nežan i vazdušast ukus. Pravi se istim, osnovnim načinom kao i hleb ali njegova tekstura više podseća na pecivo, upravo zbog dodatih jaja, mleka, šećera, ponekada pavlake, pa čak i brendija. Brioši se često priprema sa groždjicama ili čokoladnim čipsom a može se poslužiti i kao desert obogaćen nekim lokalnim varijacijama. Sem kao desert, može se poslužiti i kao doručak, uz čaj...