Pita poljevuša

Da podjem od toga da ovo baš i nije neki recept, jer varijacija je milion. Više je kao neki predlog ili dobra ideja, koju sam ja dobila još daaaavno od moje seke. Šta nam treba? Svega „okoprilike“...pa da krenemo, šta sam ja i koliko čega koristila. Naravno, krenula sam veoma optimistično da je količina zadovoljavajuća za dve ture rodjusa, prvi dan za decu, ne mnogo dece, 8 – 9, uz koju je bila pratnja od malo roditelja, jedna mamica i neizostavni seka i shogi (mangup i ja se podrazumevamo), a druga tura, za odrasle, opet, ne mnogo nas, nekih 7-8 odraslih, gde je opet bilo šestoro dece. Pa...nije ostalo ništa za posle gostiju 🙁 . Dakle, ovako nešto:

Kod nas su krompiri u svakom obliku veoma dobro došli. I...da vam kažem...nikad ga nema dovoljno. Koliko god krompira očistim, ispečem...uvek bi moglo biti još. Hrskavi krompirići su uvek veoma poželjni i obožavani 🙂

Testo se umeša veoma brzo i lako, pogačice povadite za čas posla...ispeku se i navalite. Ukus - veoma zadovoljavajući, čak odličan 😉