Punjene urme

Za početak – nabaviti jednu šolju od nekih 2dcl ili malko jače za meru. Ja sam primenila jedan savet za mafine kada sam pravila ovaj kolač i čini mi se da ima efekta a to je da sve suve sastoje izmešamo odvojeno i sve mokre sastojeke odvojeno. Spajamo ih na kraju, sipajući mokre na suve, blago mešajući, ne dugo da se sve ne „smlati“ a sve to kako bi kolač bio što laganiji i pufnastiji 🙂 .

Bilo je to jakoooo davno kada sam zadnji put pravila krempite...čak, rekla bih, bolje da se ne pokušavam setiti. Teoriju znam...ali htela sam probati i neki novi način. Malo sam cunjala netom i naišla na ovaj recept za krempite na Coolinariki. Mislim da je red da pomenem odakle je, jer...kao što smo na nekim blogovima komentarisali...nije u redu da krademo, možemo postovati neki tekst ako se pozovemo na originalni izvor. Dakle, hvala ženici koja je tamo postavila svoj način za pravljenje krempite jer je izvrstan. Kako ne bih mnogo kuckala...iskopiraću šta ona kaže...pa onda sledi moj komentar šta sam uradila kao ona a šta ne:

Priprema je zaista jednostavna, skuva se testo, pripremi sos, izmeša sa testom, pospe mrvicama i zapeče 🙂 Krajnji rezultat - odlični, kremasti makaroni u siru, ukusni i hladni, ali najbolji dok su topli, a ne vreli, da uživate u predivnom ukusu sosa od sira.