Francuz

Pita mene mangup, htela bi ti praviti neke slane pogačice? Tako sam to davno jeo...Bolja varijanta, tako će moje remek delo bolje doći do izražaja, jer ih se uželeo 🙂 Neće mnogo ronzati, mislim ja... Pa onda mislim,...a koji recept sad da uzmem (i ja sam ih davno pravila...)? I onda...pošto me je mrzelo tražiti recept, setim se jednog koji čak i ja mogu da zapamtim...glasi otprilike ovako:

E sad...sve to treba poslagati (10 min posla). Uzmemo jednu tepsiju srednje veličine i nauljimo je. Kore isečemo na dimenziju tepsije (bolje je tako)...ja stavim tepsiju na njih i opsečem (nisam baš otkrila Ameriku...). Jogurt, jaja, prašak za pecivo, vanilin, šećer i ulje dobro umutimo. Na dno tepsije stavimo dve kore pa premažemo masom. Na to jednu koru, pa rukom dobro cedimo višnje i razbacamo jednu do dve šake.

Da podjem od toga da ovo baš i nije neki recept, jer varijacija je milion. Više je kao neki predlog ili dobra ideja, koju sam ja dobila još daaaavno od moje seke. Šta nam treba? Svega „okoprilike“...pa da krenemo, šta sam ja i koliko čega koristila. Naravno, krenula sam veoma optimistično da je količina zadovoljavajuća za dve ture rodjusa, prvi dan za decu, ne mnogo dece, 8 – 9, uz koju je bila pratnja od malo roditelja, jedna mamica i neizostavni seka i shogi (mangup i ja se podrazumevamo), a druga tura, za odrasle, opet, ne mnogo nas, nekih 7-8 odraslih, gde je opet bilo šestoro dece. Pa...nije ostalo ništa za posle gostiju 🙁 . Dakle, ovako nešto: