Šnicle u sosu iz rerne

Da podjem od toga da ovo baš i nije neki recept, jer varijacija je milion. Više je kao neki predlog ili dobra ideja, koju sam ja dobila još daaaavno od moje seke. Šta nam treba? Svega „okoprilike“...pa da krenemo, šta sam ja i koliko čega koristila. Naravno, krenula sam veoma optimistično da je količina zadovoljavajuća za dve ture rodjusa, prvi dan za decu, ne mnogo dece, 8 – 9, uz koju je bila pratnja od malo roditelja, jedna mamica i neizostavni seka i shogi (mangup i ja se podrazumevamo), a druga tura, za odrasle, opet, ne mnogo nas, nekih 7-8 odraslih, gde je opet bilo šestoro dece. Pa...nije ostalo ništa za posle gostiju 🙁 . Dakle, ovako nešto:

Pre neki dan...poslali smo decu na dvodnevnu ekskurziju na Palić kod bake i dede 😉 I...sreća sreća radost...kada smo ih „sakupili“ sakupili smo uz njih i torte za zasladiti. MMMMmmmm...torta je bila – mljac.

Pojam dobrog, zapravo ne dobrog, nego odličnog, pancerotija za mene je bio i ostaće panceroti iz subotičkog "Hambi"-ja, tamo nekih 80-tih, 90-tih (nisam više sigurna ni u deceniju), gde smo se svi tovarili sa njim, tortiljama, sendvičima i generalno, svime po redu. I tako, sve dok nisu odlučili da poruše Narodno pozorište i ubiju srce Subotice, Hambi i Yu fest 😉 (manje više za kulturu 😉 , stomak je bitan).