Pita sa tikvicama

Idemo ovako...recept sam dobila neki dan od moje seke (koja, BTW, nema vremena da nam piše iste), ona je recept dobila od njene prijateljice, nakon što je izgustirala pola kuglofa i skontala da je i sutradan divan a ne da se ugušiš, njena prijateljica je dobila recept iz Nemačke, a isti je navodno potekao iz neke tamo pekare. Da znam detaljnije, ja bih precizirala ali...tu mu se gube koreni 🙂

Da podjem od toga da ovo baš i nije neki recept, jer varijacija je milion. Više je kao neki predlog ili dobra ideja, koju sam ja dobila još daaaavno od moje seke. Šta nam treba? Svega „okoprilike“...pa da krenemo, šta sam ja i koliko čega koristila. Naravno, krenula sam veoma optimistično da je količina zadovoljavajuća za dve ture rodjusa, prvi dan za decu, ne mnogo dece, 8 – 9, uz koju je bila pratnja od malo roditelja, jedna mamica i neizostavni seka i shogi (mangup i ja se podrazumevamo), a druga tura, za odrasle, opet, ne mnogo nas, nekih 7-8 odraslih, gde je opet bilo šestoro dece. Pa...nije ostalo ništa za posle gostiju 🙁 . Dakle, ovako nešto:

Ukusno jelo, za pred kraj meseca...može i bez priloga...izem li ga, stvar ukusa 🙂 Mi smo ga klopali uz viršle i pavlaku, no verujem da ćete naći neku bolju kombinaciju...