Još jedan ekstra sočan kolač koji se topi u ustima! Nije zato što sam ja pravila 😉 al’ stvarno je bio divan! Od ove mere bilo je za veliku tepsiju, iz koje sam ja izvukla poštenih 36 komada kocaka 🙂 .
Iz nekog davnooooog iskustva, prvo pravim krem, kako bi se hladio dok ispečem biskvit, piškotu…šta li već. Dakle, da krenemo:
Krem:
– 2 l mleka
– 18 kašika gustina
– 12 kašika kristal šećera
– 8 kesica vanilin šećera
– 12 kašika prah šećera
– 2 margarina (ne iz kutije)
½ l hladnog mleka razmutimo sa gustinom. Ostatak mleka prokuvamo (najbolje u nekoj Zepter nalik posudi, ali od onih pijacoških, da se ne bacamo u trošak), ali pre toga dodamo u mleko kristal šećer i vanilin šećer. Dok se mleko kuva, dooooobro operemo ruke i umesimo kao testo margarin sa prah šećerom u zasebnoj posudi (o ovom doživljaju ne pričamo onima koje nudimo kolačima…). Kada je mleko provrlo, dodamo u njega razmućeni gustin sa mlekom i kuvamo dok se dobro ne zgusne, neprestano mešajući. Ostavimo da se masa ohladi (kod nas je to bilo na terasi – nema nikakvih živuljki, pa je dole na pločicama super rešenje). Prelazimo na koru…
Kora:
– 10 jaja
– 10 kašika šećera
– 3 kašike kakao
– 7 kašika brašna
– 1 prašak za pecivo
– 7 kašika vode
Razdvojimo belanca i žumanca. Žumanca umutimo mikserom sa šećerom, dodamo brašno i u njemu kakao sa praškom za pecivo, nastavimo mućenje mikserom. Postepeno dodajemo vodu. Nakon toga, dodamo pažljivo mešajući ulupana belanca. Nauljimo tepsiju, prekrijemo papirom za pečenje, sipamo testo i stavimo u lernu na 200°C i pečemo dvadesetak minuta ali pre nego što završimo, proverimo čačkalicom da se ne lepi. Kada je gotovo, prevrnemo na dasku, skinemo papir i vratimo nazad u tepsiju.
Sirup:
– 2 čaše vode (2dcl)
– 1 čaša šećera
Prokuvamo vodu sa šećerom na providno. Postepeno prelijemo vruću koru. U ohladjeni krem dodamo razmućeni margarin sa prah šećerom i dobro izmešamo mikserom da bude pufnasto i jednolično. Namažemo krem na koru i pravimo glazuru.
Glazura:
– 300 gra čokolade za kuvanje
– 6 kašika ulja
Otopimo čokoladu sa uljem na pari (u veću šerpu sipamo vodu da provre, pa manju sa čokoladom stavimo iznad te vode, da se čokolada greje a ne zagori). Tako vruću premažemo je na fil.
Tako pripremljeno staviti u frižider, dobro bi bilo da pre pravljenja izmerite tacnu da li će stati u frižider 🙂 . Kada se čokolada i sve dobro ohladi, seći na kocke, pažljivo, da čokolada ostane neispucana.
Mogu reći da je kolač bio divan, sve se topilo u ustima…toliko, da jedva da je ostao koji komad od jutros!!! A i mnogo sam zadovoljna kako je lepo izgledao 🙂
Ako se toliko fini k’o što izgledaju, onda su momci verujem pojeli u roku od petnaest sekundi 😀
Stevo, mislim da još ima koji komad 🙂 ali …opet, nije zato što sam ja pravila 😉 al’ su stvarno bile diiiivne 🙂
a zasto se margarin i secer nebi mogli uraditi mikserom i tako se posle sjedinjuju mikserom sa kuvanim filom..molim odgovor
Pozdrav Frau Mirkovic 🙂 moglo bi…a što ne bi moglo 😉 To je pomalo i stvar navike, lično mislim da ima drugačiji efekat ako se ovako umesi margarin rukom sa prah šećerom nego sa mikserom…ali, kako ko voli 🙂 Inače sam poklonik svih vrsta olakšavajućih okolnosti u kuhinji…dakle, smetati ne može, u pitanju su verovatno samo nijanse :)))
i opet sam poceo da balim. Kad god pogledam sve neke fantasticne torte i kolaci,jer ja sam slatkoguzac veliki. Sad bi ja smazao celu tepsiju.
Inace kompliment kuvarima.:)
Pozzz kulinarskom klubu 🙂 i hvala na pohvalama u ime svih kuvarica i kuvara 🙂
Sanjočka, pa ti stvarno preteruješ!!! Pa sve nešto lepo praviš. I ja sam malopre napravila neki kremić sa keksom i malinama, ali, na žalost ćerka odnela fotoaparat pa ne mogu da fotkam!
Ove kocke izgledaju fantastično, ženo, očima da ih jedeš! Mljac, mljac! 🙂
E stalno me nasmejavaš ovih tvojim komentarima. Vidi, jesu lepe a jesu i fine 🙂 da te ne lažem…i ja balim što ni meni ni mangupu nije ostalo za danas, Boki mako 3kom, Dekiju ostala jedna i to je to! Moraćeš nešto uraditi po pitanju fotoaparata :), veži ga za kujnu ili nešto slično 🙂 Jeste li uživali u kremu? Ne sumnjam u tvoje umeće!!!
Večeras se vraća mala, pa dok ne isprazni fotoaparat, ništa od fotkanja! 🙂
Dudo, moraćeš da se osamostališ polagacko 😆 …mislim…što se tiče fotoaparata, da nabaciš sebi jedan 🙂
odlican kolac moji ga obozavaju -kao i sve druge pozdrav
Hvala! Pozdrav i vama!
jas sum od gevgelija-makedonija pozzz zavas sve…htela sam da kazem da ovaj recept za ledene kocke je bio fantastican probala sam ga i sad moje dece dave me na svaki poslednji komad kad cu opet da napravim hahhahh ali nije bitno to …svaka cast tebi za ovaj predivan recept
Dajana, hvala ti puno za komentar, raduje nas kada neko javi utiske 🙂 . Baš mi je drago da vam se dopada i da su i deca uživala, oni su najbolji kritičari 😉
ledena kocka izgleda super a nadam se da je i ukusna
posto je ja sada upravo pravim po tvom receptu :)))
videcemo ……:)))))
Nadam se i ja da ce uspeti i da cete uzivati! Ako moze rezultat 🙂 da cujemo 🙂
Što se tiče miješanja margarina (ili putra) sa šećerom ,preporučam, jednokratne rukavice.,koje inače upotrebljavaju svi malo bolji (uredniji)kuhari.
Draga Slavice, hvala na komentaru 🙂 Ako ste primetili…kada pišem recepte…volim da se pomalo i našalim da ne budu suvoparni…te je uleteo i komentar vezan za margarin i ne pričanje onima koji konzumiraju kolače. Dakle…ne smatram da su rukavice neophodne da bih se smatrala urednom kuvaricom (što i nisam, samo domaćica koja voli da obraduje svoje ukućane…). Dobro oprane ruke sasvim su dovoljne :))) Srdačan pozdrav i hvala što nas pratite 🙂
ja sam pravila ledene kocke 1000000000000 puta(koja cifra),i moji sinovi bi jos i jos,nezasiti divan kolac.
:))) hehe…i još toliko puta neće biti dosta, taj kolač valjda svi obožavaju…sa nijansama u načinu pravljenja 🙂 I kod nas ima VEOMA dobru prodju 😉
Kokice koliko ste secera sve ukupno stavili u kolac?
🙂 kad se sve sabere i oduzme, mnogo 🙂 Zaista želite da Vam saberem…ili je šala, pošto deluje mnogo šećera? (ali stvarno nije presladak kolač…divan je…)
Sve ok,lp