Salata od kupusa

Elem, samo-rastuće brašno iliti self-rising flour, dosta često možete pronaći u receptima po stranim sajtovima. Takodje u njihovim radnjama. Ali, ne baš i u našim ili barem ne u subotičkim...

U principu to je klasična Pumpkin pie 🙂 iliti bundevina pita, koja je veoma popularna za Dan zahvalnosti u Americi i Kanadi. E sad, pošto mi nismo na taj način zahvalan narod 😉 (što ne znači da nismo na sto drugih načina), ova pita pripremljena kod nas baš i nije tradicionalna. No, to ne znači da nam se ne može dopasti, te sam mislila da je baš ok da ispitam malo po netu kako se pravi i šta je to što je čini posebnom.

Najobičniji obični fašir. Jes...da...baš. Dok nisam šesnaest plus pet puta proverila sa mamom svaki put kada bih ga pravila, bio je naučna fantastika u nastavcima bez vidljivog sretnog završetka (sa primesama tragi – komedije, doduše). Sada, sa zadovoljstvom mogu da vam ga predstavim. Moj fašir, pravi fašir, onako kako ga moja mama pravi (valjda) jer moja mama što skuva, to ničija mama tako ne skuva (eventualno mama od moje rodjene sestre).