Kako je došlo do toga da padnu u zaborav - ne znam i nije mi jasno. Da to nisu zaslužile - apsolutno nisu. Recept je poprilično jednostavan, nema nekih komplikacija oko sastojaka. Sa filom se možete igrati kako god poželite.
Kontam - to se ne može naučiti čitajući - može samo vežbajući. Dakle - vežba i upornost, plus - "saradljivi" ukućani iliti "onikojihoćesvedapojeduukućani", kakvi su moji.
Šta da vam kažem - ovo je bila veoma ukusna čorba. Doduše, moje povrće nije izgledalo baš reprezentativno, ali sam bila praktična, pa ga isekla uz pomoć mog dragog Miška iliti miksera (koji je više od toga) za koji mi još i danas silaze rate 😉
Bilo je to jakoooo davno kada sam zadnji put pravila krempite...čak, rekla bih, bolje da se ne pokušavam setiti. Teoriju znam...ali htela sam probati i neki novi način. Malo sam cunjala netom i naišla na ovaj recept za krempite na Coolinariki. Mislim da je red da pomenem odakle je, jer...kao što smo na nekim blogovima komentarisali...nije u redu da krademo, možemo postovati neki tekst ako se pozovemo na originalni izvor. Dakle, hvala ženici koja je tamo postavila svoj način za pravljenje krempite jer je izvrstan. Kako ne bih mnogo kuckala...iskopiraću šta ona kaže...pa onda sledi moj komentar šta sam uradila kao ona a šta ne:
