Testo za pizzu iz mini pekare, a kao iz pizzerije

Odličan recept za ukusno testo – baš kao iz pizzerije 🙂 Stigao je sa Moulinexovom knjižicom recepata uz našu snaš Janju iliti našu mini pekaru, koja peče, mesi, diže…svašta nešto 🙂

Ovaj put – umesila je zaista ukusno testo. Naravno, ovaj recept možete da zamesite i ako nemate mini pekaricu…jedino što vam ona olakšava posao.

Mera je za otprilike 1250 gr gotovog testa, a to je nama bilo dovoljno za tri tepsije sledećih veličina:

–        pravougaona 36×32 cm

–        okrugla prečnika 29 cm

–        pravougaona 19×32 cm

Sastojci:

• 400 ml mlake vode
• 2 ½ kašike maslinovog ulja (ja samo koristila obično, nisam imala maslinovog)
• 2 ½ kašikice soli
• 800 gr brašna
• 2 ½ kašikice suvog kvasca

Priprema testa:

1. Navedenim redosledom dodati sastojke u kalup od mini pekare. Paziti da kvasac bude od gore, na brašnu.
2. Odabrati program za mešanje i dizanje testa.
3. Sačekati oko 1,5 h da se program završi.
   

   

Sastojci za slaganje na pizzu:

• 7 – 8 supenih kašika kisele pavlake
• origano
• bosiljak
• biber
• 400 gr šunke za pizzu
• kečap – može kupovni (a može i domaći – receptić OVDE)
• 2 sveže zelene paprike
• 300 gr svežih šampinjona
• 400 gr trapista
• malo margarina iz kutije za krajeve pizze

Napomena: naravno da filovanje pizze u suštini može biti šta god vi zaželite…ovo je samo naš mali predlog 🙂

Priprema pizze:

1. Kada je gotovo testo, rasporedimo ga na par komada, koliko ćemo tepsija praviti.
2. Ono testo koje nećemo odmah razviti, stavimo u frižider da ne raste suvišno.
3. Tepsiju nauljimo, razvijemo testo na malo brašna, ne potpuno, pa ga prebacimo u tepsiju i rukama razvučemo tako da krajevi ostanu malo deblji a sredina tanka.
   

   

4. Namažemo testo sa pavlakom, pospemo ga origanom, bosiljkom, biberom.
5. Na pavlaku sa začinima poslažemo šunku, sipamo kečapa na šunku i razmažemo ga.
6. Razbacamo na kečap papriku seckanu na sitne, tanke komade (ne žalimo).
7. Preko paprike razbacamo gljive koje smo očistili, dobro oprali i narendali na listiće.
8. Na gljive narendamo trapist ili ga narendamo ali ne stavimo odmah na gljive, nego tek kada je pizza skoro gotova, izvadimo je iz tepsije (ne skroz…samo malo izvučemo tepsiju i pazimo da se ne opečemo 🙂 ) i tek onda pospemo sir – ovo ako volimo da bude tek malo rastopljen.
   

   

   

   

   

   

9. Pre pečenja, na prst uzmemo margarina i razmazujemo ga po ivicama pizze. Ovo je mala tajna iz pizzerije kako bi korica bila ukusnija, hrskavija, a opet – ne pretvrda.
10. Pečemo je na najjačoj temperaturi koju naša lerna može da postigne – kod nas je to 250°C.
11. Nastavimo sa ostatkom testa iz frižidera,  ponavljati postupak dok imamo materijala 🙂
    

    

    

    

    
    

Kada porumeni – spremna je za seckanje i klopanje…ko voli secka, ko voli – navali iz ruke. Prijatno!