Posto Neki vec odavno pokušavaju da dođu do tog vrhunskog recepta, evo, da iskoristim priliku da vam se pridružim i priuštim zadovoljstvo da uživate u ovom „specijalitetu“.
Naime, potrebno vam je malo bajatog hleba (nemora biti buđav), nekoliko jaja (kokošijih), puuuno mleka i sredstva za pranje suđa.
Dakle, najpre isečemo hleb na kriške (ne preterano tanke), u jedan duboki tanjir sipamo mleko, a u drugi umutimo za početak 2 jajeta. Hleb prvo umočimo u mleko i dobro ga natopimo ali ne toliko da se raspadne, pa potom u jaje i brzo u tavu na vruće ulje. Budite spremni: PRSKA NA SVE STRANE. Možete se malo odbraniti od ovog neželjenog dejstva tako što ćete poklopiti tavu, ali to je samo privremeno, jer treba zamotanicu i okrenuti na drugu stranu da se i tamo ispeče, a onda vas čekaju đavli od vrelog ulja. Sve u svemu, mislim da vredi. Još samo da dodam, muž mi kaže da ako se ikada razvede od mene, najviše će žaliti za zamotanicama, pa vi procenite. Preporučujem soljenje pre konzumiranja. Prijatno
22 KOMENTARA
Ostavite odgovor
Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.
😆 😆 😆 hahaha, Lakumićka, nisam ni znala kakav talenat čuči u tebi!!! Veoma zanimljiv prikaz recepta!!! U čemu ja onda grešim, pravim ih na isti (sigurno nije baš isti jer sigurno nisu tako fine kao tvoje 🙂 )način, takodje, imam i ja problem sa tvojim djavlima od ulja!!!
Sigurna sam da i druge stvari fino kuvaš, nije da ne poznajemo tvoj savršeni krompir pire, što se shogija tiče, verujem da si ovime osigurala da omatorite zajedno 😉
…i da dodam, hmmm pitam se pitam…ko su ti Neki? 😉
Pa to su oni koji u mom zivotu zasluzuju da im ime pisem velikim slovom
Blago Tim Odabranima 🙂
ja ove jos nisam probao
Ajd, pa mozda ti jednom i napravim, al prvo moras na kokicine da se „navuces“, da posle nebude belaja
Ah, da „kokica“ ide Velikim slovom!!!
Dobro da neko u ovoj familiji razmišlja 🙂 nisam ni sumnjala da si to ti, lakumićko 😉
Nego, lakumiću, opravdaj svoje ime, deder recept za dobrog lakumića
ajmo, ajmo
Cim prvi put napravim lakumice, budite sigurni da cu to iskustvo podeliti sa vama
Hajde, hajde Lakumićka, znamo mi da ti testa idu za rukom 🙂
Samo kad pravim kucice
Sad, jel praviš kučiće ili kućice? A plus…znam ja da ima fotki tamo nekih kućica, pa bi mogla to da podeliš sa nama…i to je kuhinjsko – arhitektonska majstorija, zar ne?
Pa, možda, al ja sam skromno čeljade, pa …
…ih sad skromno, daj se razbacaj malo!!!!
Mi smo to zvali pofezne! I, evo, preporučujem da se ruka i glava zamotaju u kuhinjsku krpu! Samo se naprave sitni otvori za oči, tek da se vidi lebac kada se prevrće!
A što se tiče prskanja, meni je jedanput živinska dzigerica završila na plafonu, a kako je to uspela ne znam, ja pobegla iz kuhinje, maskirala se i uletela da ugasim butan, da ne napravim još i požar! To je sve bilo u početku mog savladavanja kuvarskih egzibicija! 🙂
OOOO Dudo, onda ima nade i za nas početnike (hmmm, dokle se možemo koristiti ovim izgovorom 😉 ?)
Onda ti kokice poslušaj ove savete za maskiranje, pogotovo kad greješ vosak…al malo i nameštaj obloži nekom vatro-nepropusnom folijom
E to baš i nebi bilo smešno! Mislim na ono doseljavanje
😆 što…pa familija na okupu, kada čeljad nisu besna ni kuća nije tesna 😉